U januaru 2013.godine u Skupštini Srbije usvojen je Zakon kojim je ratifikovan „Protokol o vodi i zdravlju“ i tada je Srbija postala 26. država koja je prihvatila osnovne ciljeve koji se odnose na podjednak i održiv pristup adekvatnom vodosnabdevanju i sanitaciji.
Ovaj Protokol dobar je putokaz za rešavanje naših svakodnevnih, dugogodišnjih, nagomilanih problema, kao što su: nerazjašnjena pitanja vlasništva nad seoskiim vodovodima, postojanje azbestnih cevovoda, porast cena pijaće vode i odvođenja otpadnih voda, mikrobiološka i hemijska neispravnost vode za piće, nerešena prečišćavanja otpadnih voda i zagađeni vodotokovi i podzemne vode, itd. Umesto praćenja putokaza i iskustva drugih, kod nas se afirmiše priča o neophodnosti privatizacije izvorišta pijaće vode.
U čl. 5 (Načela i pristupi ) Protokola o vodi i zdravlju, pored ostalog upućuje se na to da se „efikasno korišćenje vode postiže ekonomskim instrumentima i izgradnjom svesti“, a što zahteva „akciju upravljanja vodenim resursima na najnižem odgovarajućem nivou uprave“. U istom članu predviđena je i „dostupnost informacijama i učešće javnosti u donošenju odluka koje se odnose na vodu i zdravlje“, a sve sa razlogom “ adekvatnog pristupa sudskoj i upravnoj reviziji relevantnih odluka“.
Dakle, primenom naših zakona i međunarodnih smernica personalizovala bi se odgovornost za pojave nekontrolisanih seoskih vodovoda i dugogodišnje neispravne vode za piće u mnogim mestima. U cilju sprovođenja novogodišnje želje za zdravljem i na osnovu rezultata višegodišnje komunikacije sa potrošačima, mi ćemo se u ovoj godini posvetiti vodi.
