ODGOVOR NA TEKST: „KOJI JE NAJPOVOLJNIJI MARKET U SRBIJI?“

Asocijacija potrošača Srbije – APOS i sajt Potrošački Reporter primili su Dopis iz Delhaize Srbija povodom objavljivanja rezultata istraživanja monitoringa cena. U skladu sa odredbama Zakona o javnom informisanju i medijima („Sl. glasnik RS“, br. 83/2014) , pomenuti Dopis objavljujemo u skladu sa članom zakon koji se odnosi na:

PRAVO NA ODGOVOR

ČLANOM 83

Lice na koje se odnosi informacija, koja može da povredi njegovo pravo ili interes, može od odgovornog urednika zahtevati da, bez naknade, objavi odgovor u kome ono tvrdi da je informacija neistinita, nepotpuna ili netačno preneta.

Ako odgovorni urednik ne objavi odgovor, a za to ne postoji neki od razloga za neobjavljivanje određen ovim zakonom, kao i ako odgovor objavi na nepropisan način, imalac prava na odgovor može protiv odgovornog urednika podneti tužbu za objavljivanje odgovora.

U parnici radi objavljivanja odgovora raspravlja se samo o činjenicama, određenim ovim zakonom, od kojih zavisi obaveza odgovornog urednika da objavi odgovor.

 

Zahtev: Za ispravku i demantovanje neistinitih navoda

Asocijacija potrošača Srbije – APOS (Asocijacija ili APOS) je u okviru projekta “Potrošač – investitor na tržištu” koji je finansiran od Ambasade Sjedinjenih Američkih Država dana 18. i 19. novembra  2014. sprovela istraživanje na temu monitoringa cena (Istraživanje).

Tokom  vikenda  22-23.novembra  2014. i u narednim danima posredstvom velikog broja   raspoloživih sredstava komunikacije objavljen je veliki broj izveštaja i to:
21.11 na topvesti.info; potrosackireporter.rs; expres.rs; 021.rs;
22.11. putem  agencije TANJUG; novimagazin.rs; 021.rs; b92.net; kurir-info.rs;  pressonline.rs; krstarica.com; telegraf.rs
23. 11.  u  Politici,  Dnevniku,  Kuriru;  na  TV  Apatin, seebiz.eu; naslovi.net; vesti.rs;  b1ic.rs; economy.rs; srbijadanas.com; srbin.info; E kapija
24.11.  Informer,  Naše  novine,  Alo,  alo.rs;  b1ic.rs;  krstarica.com;  novosti.rs;  prva.rs;  vesti- online.com; vase1jenska.com; ozon.rs; novaekonomija.rs; nad1anu.com
25.11. u Večernjim novostima

kao  i  na  zvanicnom  sajtu  APOS-a,  objavljeni su rezultati sprovedenog istraživanja   uporedivanja maloprodajnih cena u maloprodajnim objektima najvećih trgovinskih lanaca,   izmedu ostalih i u objektima koji posluju u okviru kompanije Delhaize Serbia DOO (Kompanija).

U saopštenju se pored ostalog navodi da je predmetni monitoring cena raden 18. i 19. novembra, u tri grada u Srbij i (Novi Sad, Beograd i Niš), pri čemu su za svaki trgovinski lanac proveravane cene na tri prodajna mesta, izuzev za Merkator i Univereksport gde su posmatrana dva prodajna mesta jer nemaju predstavništva u Nišu. Takode, navedeno je da su posmatrane namirnice istog proizvođača i iste količine, odnosno veličine pakovanja, izuzev u slućaju kada je tražen najpovoljniji artikal u ponudi, te da su proveravane samo redovne cene, bez trenutnih akcijskih ponuda, zbog  verodostojnosti  rezultata istraživanja. Nakon svega, kao zaključak istraživanja, u  više navrata navedeno je da je Maxi najskuplji   maloprodajni lanac, u više kategorija.

Ovom prilikom ukazaćemo na niz nepravilnosti, ili propusta koji su ovom prilikom učinjeni, pa i netačnih navoda iz pomenutog saopštenja, i to:

 – nije do kraja objašnjeno kojom metodologijom se Asocijacija služila prilikom sprovođenja istraživanja, istićući da se radi o poverljivim podacima što je ujedno bilo i objašnjenje koje smo dobili kada smo vam se obraćali molbama za vršenje uvida u primenjenu metodologiju. Ujedno, nisu navedeni svi elementi od uticaja na baš ovakve rezultate istraživanja, čime se svakako ne doprinosi objektivnosti dobijenih rezultata, upravo suprotno;
– u pojašnjenju nije navedeno da se  prodajni objekti različitih trgovinskih lanaca nalaze na različitim lokacijama u tri navedena grada, pri čemu su neki locirani u centru ovih gradova  i drugim atraktivnim lokacijama, dok su drugi na periferiji, ili drugim teže dostupnim zonama, a sto nije faktor bez uticaja na cenu konkretnog artikla, tako  da se uporedivost  prodajnih  objekata  bar po ovom kriterijumu  dovodi  u pitanje;
– prilikom uporedivanja artikala po kriterijumu ”najjeftiniji u ponudi ” uziman je u obzir  samo jedan kriterijum,  i  to ujednačena  količina/težina  proizvoda,  bez  uzimanja  u  obzir  ko  je   proizvodač konkretnog   artikla,  ili   kriterijuma   kvaliteta   konkretnog   proizvoda.   Odnos  cena-kvalitet  je  jedan  od najznačajnijih radi stvaranje potpune slike o povoljnosti nekog maloprodajnog lanca na tržištu.
– uzorak na kome je istraživanje rađeno je izuzetno mali (ukupan broj od 60 artikala) što nikako ne može biti  reprezentativan  uzorak;
– pored  toga,  u  obzir  nisu  uzete  privatne  robne  marke  koje  takođe  predstavljaju  proizvode   koji   po kval itetu, bar u našem slučaju, često odgovaraju najkvalitetnijim proizvodima iz ponude u toj kategoriji, a čija je cena uvek pristupačnija od cene proizvoda pod nacionalnim brendom istog proizvođača  tog  proizvoda;
-u obzir nije uzimana roba na akciji, što je opravdano u  smislu  neuporedivosti  redovne  i  akcijske cene, al i je svakako moralo  biti  predočeno  koliko se akcija i sa kolikim pogodnostima  za potrošace moglo naći u svakom  od prodajnih  lanaca, jer je to svakako  od uticaja na konkurentnost tog  maloprodajnog lanca.

Imajuči u vidu da je predmetno istraživanje predstavljeno kao deo projekta pod pokroviteljstvom Ambasade SAD, te da je navedeno da su u istom učestvovala, pored Asocijacije, i druga udruženja potrošača, te da su rezultati predstavljeni javnosti posredstvom javnih sredstava komunikacije, jasno je da se na opisani način ostvaruje  značajan  uticaj  na  potrošace u smislu formiranja njihove percepcije o
konkurentnosti/poželjnosti nekog maloprodajnog lanca, na osnovu koje potrošac donosi odluku o odlasku u kupovinu na odredeno mesto, ili odustajanja od iste.

Napominjemo da je  nedogovornim  pristupom  predmetnom  istraživanju  (monitoring  cena)  naneta  velika šteta našoj kompaniji, i to kako nematerijalna, reputacijska šteta, tako i materijalna šteta koja se osnovano može očekivati u narednom periodu u vidu izgubljene dobiti koju ćemo trpeti kao posledicu odvraćanja potrošača od kupovine u našim objektima. Merljiva šteta se može i jednostavno izraziti kroz troškove investicije koje je naša Kompanija imala u prethodne dve godine na polju ulaganjau cene, i koja se može izraziti milionima dinara. Isplativost jedne tako ozbiljne investicije je dovedena u pitanje postupkom vaše Asocijacije, a šteta koja nam je  time prouzrokovana je  ogromna….

 

CELOKUPAN DOPIS PRIČATAJTE KLIKOM NA LINK

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *