Po prvi put, Zakon o zaštiti potrošača iz 2014.godine je svojim čl.16 učinio formalan napredak u procesu informisanja i edukacije najmlađih. Iako su udruženja potrošača informisala oduvek potrošače, uvođenjem jasne odredbe daje se na značaju udruženjima potrošača da pružaju i sprovode edukaciju i informisanje potrošača, na nezavisan i objektivan način, koji ne sme da sadrži bilo kakav oblik oglašavanja, a isticanjem odredbe:Nastavni program osnovnog i srednjeg obrazovanja treba da obuhvati i obrazovanje učenika osnovnih i srednjih škola o osnovnim principima zaštite potrošača, kao i o pravima i obavezama potrošača, stvara se osnov za aktivan rad obrazovnih institucija. Za sada, Ministarstvo trgovine, zajedno sa udruženjima potrošača treba da sarađuje sa osnovnim i srednjim školama u cilju edukacije učenika o potrošačkim pravima i obavezama.
UČENICI TREBA DA ZNAJU I POTROŠAČKA PRAVA
Osim Ministarstva trgovine, neophodno je povezati rad ostalih ministarstava i pokrajinskih sekretarijata, u oblastima privrede, turizma, ekologije, energetike, nauke, tehnološkog razvoja i finansija, jer svi oni samo zajedno mogu dati svoj maksimum u procesu edukacije najmlađih. Takođe, samo međuresorska saradnja navedenih ministarstava može pomoći ministarstvu obrazovanja u procesu organizovanja i sprovođenja edukacije učenika o potrošačkim pravima. U svakom vrtiću i svakoj školi, prilagođeno uzrastu naravno, učenici treba da znaju kako da se pripreme za realan život. 8 Osnovnih prava potrošača predstavljau početak za to, jer kroz ovih osam prava:
- zadovoljavanje osnovnih potreba – dostupnost najnužnijih roba i usluga, kao što su hrana, odeća, obuća i stambeni prostor, zdravstvena zaštita, obrazovanje i higijena: učenici dobijaju informaciju o tome šta se civilizovanom čoveku mora omogućiti u jednoj državi koja brine o svojim građanima
- bezbednost – zaštita od robe i usluga koje su opasne po život, zdravlje, imovinu ili životnu sredinu ili robe čije je posedovanje ili upotreba zabranjena: učenici dobijaju informaciju o tome da je osnovno imati bezbednu robu i uslugu kako ničiji život ne bi bio doveden u opasnost ili rizik za opstanak
- obaveštenost – raspolaganje tačnim podacima koji su neophodni za razuman izbor ponuđene robe i usluga: učenici dobijaju informaciju o tome da svako mora imati tačne informacije o robi ili usluzi, kako bi imao priliku da donese odluku šta želi da kupi
- izbor – mogućnost izbora između više roba i usluga po pristupačnim cenama i uz odgovarajući kvalitet: učenici dobijaju informaciju o tome da mogu da odaberu nekog drugog proizvođača prilikom kupovine, jer im njegov kvalitet baš odgovara
- učešće – zastupljenost interesa potrošača u postupku donošenja i sprovođenja politike zaštite potrošača i mogućnost da preko udruženja i saveza udruženja za zaštitu potrošača bude zastupljen u postupku usvajanja i sprovođenja politike zaštite potrošača: učenici dobijaju informaciju o tome da se i njihov glas može i treba čuti, da se mogu oglasiti i uticati na to da se i u njihovom okruženju nešto promeni
- pravnu zaštitu – zaštita prava potrošača u zakonom predviđenom postupku u slučaju povrede njegovog prava i naknada materijalne i nematerijalne štete koju mu pričini trgovac: učenici dobijaju informaciju o tome da se za svoja potrošačka prava mogu boriti, da postoji zakonodavni okvir koji ih štiti, da trgovci ne smeju postupati nepošteno i nasrtljivo, da ne smeju prevariti potrošača, jer je sve to sankcionisano
- edukaciju – sticanje osnovnih znanja i veština neophodnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, kao i znanja o osnovnim pravima i dužnostima potrošača i načinu njihovog ostvarivanja: učenici dobijaju informaciju o tome da je važno i moguće obrazovati se i sticati nova znanja
- zdravu i održivu životnu sredinu – život i rad u sredini koja nije štetna za zdravlje i dobrobit sadašnje i budućih generacija, pravovremeno i potpuno informisanje o stanju životne sredine: učenici dobijaju informaciju o tome kako treba postupati, šta sve treba raditi da bi se očuvala zdrava životna sredina, koliko je zagađeno zemljište ili reka, kako to utiče na pijaću vodu ili na proces proizvodnje hrane.
Skrivene marketinške poruke i uticaj na svest mladih potrošača, svakodnevna su pojava tokom crtanih filmova ili plasiranja robe (reklama) na TV-u. Na taj način, od najmlađeg uzrasta se formira potreba za kupovinom igračaka ili garderobe sa likovima crtanih junaka. Bez obzira na cenu, najmlađi potrošači traže od svojih roditelja svakoga dana po nešto od onoga što su videli na reklami. Roditelji su „primorani“ da i uz ogroman trud oko selekcije bitnog od nebitnog, ipak kupe razne grickalice sa poznatim junacima iz crtaća, igračke ili garderobu. Osim o ceni tih proizvoda, veoma je važno razmišljati i o kvalitetu, bez obzira na to što će najmlađi član porodice biti presrećan kada ugleda svog crtanog junaka na kutiji. Iako se u porodici postavljaju stubovi vaspitanja najmlađih, ipak je sveukupni informaciono tehnološki napredak uslovio da se osnov vaspitanja i obrazovanja pronalazi u školskim, vanškolskim, društveno sportskim ili zabavnim aktivnostima sa vršnjacima. Zbog toga je veoma važno da se o korisnim informacijama koje mogu uticati na izbor i kvalitet hrane, robe, garderobe i svega ostalog, može čuti u vrtiću, u školi, na sportskim aktivnostima i itd. Tako se razvija kod dece potreba da se aktivno angažuju u procesu izbora kvalitetnog proizvoda za sebe i okolinu, prilikom kupovine.
Zbog svega navedenog, budimo aktivni prilikom edukacije o potrošačkim pravima, makar upola od onoga koliko su aktivni proizvođači i trgovci kroz svoj marketing. Tako ćemo stvarati obrazovane mlade generacije koje će brinuti o kvalitetu robe i usluga i svakom potrošenom dinaru.