NE BACAJ HRANU – BACI LOŠU NAVIKU

Svake godine na svetskom nivou baci 1,3 milijardi tona hrane, odnosno trećina ukupne proizvodnje, a istovremeno prema podacima Ujedinjenih Nacija svaki sedmi čovek na planeti ode na spavanje gladan, dok svakog dana 20.000 dece starosti ispod pet godina umire od gladi.Bez obzira na visoke cene hrane kod nas, svedoci smo svakodnevnih velikih količina bačene hrane, naročito hleba. Zatim, postoje evidentni gubici na terenu, u samom procesu dolaženja hrane do potrošača.

Zašto je potrebno udruživanje javnog i privatnog sektora?

Kako bismo započeli procese izgradnje odnosa zajednice prema potrošnji hrane, za početak treba povezati javni i privatni sektor. Važna je uloga države u lokalnoj zajednici i lokalnoj samoupravi. Neophodno je prvo uskladiti zakonski okvir, pružiti administrativne smernice, ali i olakšice. Kod nas su najteži upravo ti „administrativni koraci“. Kako bi se sve sprovelo bezbedno po zdravlje ljudi, sigurno i kontinuirano, neophodan je jasan, sprovodljiv i jednostavan zakonodavni ambijent stvoren isključivo od strane države. Trenutne inicijative su takve da se sve zasniva na dobrovoljnoj bazi i sve se podvodi pod društveno odgovorno poslovanje. Međutim, neće se istrajati i neće postojati kontinuitet, ukoliko nisu obavezno uključene i gradske uprave za socijalnu i zdravstvenu zaštitu, zaštitu dece, zaštitu životne sredine, organi sanitarnog nadzora, zavodi za javno zdravlje, i dr. Povezanost svih ovih službi, međusobna saradnja i brzo i efikasno postupanje, uz mali broj ljudi mogu dati dobre rezultate.

 

Važna je i uloga roditelja

Decu treba da vaspitavatiu duhu racionalnog odnosa prema hrani. Učiti decu od najranijeg uzrasta da se hrana poštuje i čuva. Apelovati da je uvek bolje napraviti manje količine hrane nego imati višak za koji znate da će propasti.  Takođe, promovisati razne vidove npr. tradicionalnog načina čuvanja hrane, zimnice, sušenja mesa, itd. Zatim, kada su u pitanju ustanove, vršiti realne procene potreba za hranom u vrtićima, školama, bolnicama, zatvorima, restoranima i pekarama, itd. Sve u cilju stvarne potrošnje te pripremljene hrane.

 

Predlozi potrošača

 

Postojali su razni predlozi i inicijative (neki privrednici su je i realizovali) da se uspostavi saradnja sa restoranima ili pekarama, kako bi se višak ispravne hrane podelio ili transportovao onima kojima je potrebna. Pritom važno je obezbediti procedure da se ne dovodi pitanje bezbednosti hrane. Ali, osnovno pitanje i dalje ostaje da li su restorani, pekare i prodavnice u stanju da bezbedno skladište i dostavljaju hranu onima kojima je potrebna?

 

Saveti kako uštedeti hranu

1. Napravite spisak

Napravite spisak obroka za nedelju dana. Proverite sastojke u frižideru i ostavama. Zatim, napišite šoping listu za dodatke koji su vam potrebni.

2. Pridržavajte se se spiska

Uzmite vašu listu i pridržavajte se spiska. Nemojte biti u iskušenju raznih ponuda i popusta u supermarketima – uzećete i više nego što vam je potrebno.

3. Zadržite zdrav frizider

Proverite ispravnost na vašem frižideru (da li dobro dihtuje) i proverite temperature. Hrana mora da se drži na temperaturi 1 i 5° C kako bi dobili maksimalnu svežinu i dugotrajnost.

4. Nemojte bacati

Voće koje je tek počelo da mekša, može biti iskorišćeno za pravljenje frapea ili voćnih pita. Takođe, povrće koje je tek počelo da stari može da se iskoristi za supe.

5. Rotirajte

Kada kupujete novu hranu iz radnje, iznesite sve starije namirnice iz ostava i frižidera. Stavite novu hranu u vaše ostave, pa vratite staru. Time ćete smanjiti rizik pronalaženja nečeg buđavog u vašim ostavama za hranu.

6. Kupujte šta vam treba

Kupite voće i povrće koje vam je u nedostatku, tako da možete da kupite tačan iznos koji vam je potreban. Izaberito meso i sir po redu koji ste zamislili za pripremanja i u manjim količinama.

7. Zamrzavanje

Ako jedete male količine hleba, isecite ga na kriške, potom zamrznite i uzmite samo onoliko koliko vam je potrebno. Isto to uradite i sa skuvanom hranom i imajte gotove obroke za one dane kada ste previše umorni za kuvanje.

8. Uzgajajte svoju hranu

Otpaci hrane su neizbežni, postoji rešenje za to, ključ je u kompostiranju. Dovoljno je da napravite boks, gde ćete bacati sve ostatke hrane vašeg voća i povrća. I za par meseci bićete bogatiji, jer ćete imati dragocen kompost za vaše biljke. Ako ste kuvali hranu, i ostali su vam otpaci, oni se isto mogu iskoristiti (riba, meso): pospete vaše naslage đubreta posebnim mikrobima i ostavite da farmetira. Dobijeni produkt se može iskoristiti za kućne biljke ili bašte.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *