Na ponašanje potrošača uopšteno veliki uticaj imaju marketinške kampanje,a kod dece posebno putem najraznovrsnijih medija. Odrasli najčešće nisu u mogućnosti da isprate kakvim su sve informacijama njihova deca izložena, zato je potrebno razgovarati sa njima. Ona najčešće budu zbunjena velikom količinom informacija koje obzirom na njihov uzrast i ne razumeju. Treba imati na umu da u izradi marketinških kampanja učestvuju stručnjaci iz različitih oblasti kao što su antropolozi, sociolozi, ekonomisti. Dok sa druge strane ekrana sedi potrošač koji samo pasivno prima reklamne poruke.
Zato je neophodno decu uputiti u to da oni nisu samo pasivni učesnici na tržištu, potrebno je od najranijeg detinjstava kod njih razvijati svest o tome da su oni aktivni učesnici. Treba im objasniti da imaju pravo na informisanost, a da odluku o tome koju će robu ili uslugu birati treba vrmenom da donose samostalno. Ličnim primerom odrasli bi trebalo da objasne da je svako lično odgovoran za odluke koje donosi. Da loše potrošačke odluke mogu da dovedu i do toga da biramo manje kvalitetnu robu ili uslugu, a mogu da nas dovedu i do finasijeki loše situacije. Nephodno je decu učiti o tome da se na pakovanjima robe nalaze korisne informacije za njih, stvoriti im naviku čitanja uputstava za upotrebu.
Kroz stvaranje svakodnevnih dobrih navika u ishrani, treba objasniti kako određena hrana može da ima loš uticaj na njihovo zdravlje, rast i razvoj. Deca su veoma svesna značaja zdrave životne sredine, zato im treba ukazati na to da i kao potrošači imaju uticaj na nju. Objasniti im da roba može da potiče od recikliranih materijala i da imaju mogućnost ponovne upotrebe već korišćenih stvari.
Deca kada su u ulozi potrošača primenjuju navike strečene od odraslih osoba iz njihovog okruženjau, to je razlog više da kao odrasli budemo dobar primer.
